Uticaj magnetnog polja na tkivo

Magnetni stimulatori koriste se kod bolesnika sa različitim poremećajima koji uglavnom nastaju usled nedovoljne oksigenacije različitih organa ili sistema čoveka, a manifestuju se na različite načine kao što su: glabobolje, vrtoglavica, nesvestica, slabljenje koncentracije i pamćenja, aritmije srca, povišenja i sniženja arterijskog pritiska, bolnih stanja, neadekvatne cirkulacije u različitim delovima tela, bilo zbog starosti arterije ili drugih situacija gde su određeni delovi tela izloženi spoljnjem ili unutrašnjem „ mehaničkom“ pritisku (primer kada fetus pritiska zadnju ložu i zonu debelog creva i tako direktno uzrokuje pojavu hemoroida kod trudnica ) pa je cirkulacija otežana.

Mehanizam delovanja magnetnog polja se ogleda u ubrzanom prolasku pozitivno i negativno naelektrisanih jona atoma u molekulima hemoglobina eritrocita kroz pore njihovih membrana.

Magnetna stimulacija se bez štetnih posledica može koristiti gotovo neograničeno ukoliko je magnetno polje strogo kontrolisano kao kod Magnetoplaga, AKMA i Magmax magnetnih sistema.

Kada anjoni i katjoni prolaze kroz membrane crvenih krvnih zrnaca , pore su veličine 0,8 nm (nanometara).

Efekat smanjenog protoka krvi na tkiva u magnetnom polju , manje je izražen poboljšanjem prolaženja kiseonika kroz membrane eritrocita.

Svi organi i tkiva su prokrvljeni a krv je električni provodnik koji sadrži gvožđe u hemoglobinu. Krv čoveka sadrži oko 4 grama gvožđa.

Manifestacija magnetnog polja može se sagledati na tri načina (mehanizma ) i to:

Naelektrisane čestice anjoni i katjoni u membranama ćelija eritrocita pod dejstvom magnetnog polja se ubrzavaju (menjaju brzinu po pravcu i smeru ) tako da kao rezultat imamo poboljšanje oksigenacije tkiva i organa u zavisnosti od toga gde je vršena stimulacija, odnosno gde je magnetno polje primenjeno.
Pod uticajem magnetnog polja dolazi do pojačanja električnih potencijala koji postoje u toku rada organa i tkiva, od tih potencijala zavisi rad organa i tkiva.
Treći mehanizam delovanja je brže otpuštanje slobodnog elektrona iz atoma gvožđa u molekulu hemoglobina kada se nalazi u magnetnom polju jer je veza Fe sa O2 elektronom slaba tako da se vrši pojačana razmena kiseonika i ugljen dioksida što poboljšava „ disanje tkiva “.