Magnetoterapija

Živa bića su od samog postanka izložena dejstvu geoelektričnih i geomagnetnih polja i u tom pogledu je ostvarena ravnoteža. Kako se civilizacija razvija, ova uspostavljena harmonija se narušava. U savremenim zgradama gde su ugrađeni armirani betonski nosači značajno je smanjeno (i do 100 puta) geomagnetsko polje i u takvoj hipomagnetskoj sredini, koja je veštački stvorena i u eksperimentalnim uslovima dolazi do niza organskih poteškoća. Vršeni su ogledi na pacovima u uslovima hipomagnetske sredine. Ogled se odvijao u kavezima gde je geomagnetno polje smanjeno 600 puta. Rast životinja registrovan je 5 - og, 13 - og i 26 - og dana postnatalnog perioda, a nakon mesec dana životinje su žrtvovane. Trudnoća u ženki tekla je normalno, broj mladunaca je bio isti kao i u kontrolnoj grupi, ali je u daljem njihovom razvoju smrtnost bila 30% veća u odnosu na smrtnost u kontrolnoj grupi. Takođe je zapaženo da u ovoj hipomagnetskoj grupi mladunci pokazuju u nekim trenucima čak i povećanu pokretljivost da bi ubrzo nastupio period potpune nepokretnosti. Na jetri se javlja žuta senka, a kod nekih jedinki i cirotične promene. Brojne studije ukazuju da nema osnova da se sumnja da su elektromagnetna polja važan etiološki faktor, a njihovo prisustvo u sredini je neophodno za ostvarivanje normalne životne aktivnosti organizma, pa njihov deficit može da ima ozbiljne posledice po organizam. Prirodno geomagnetno polje svakako ostvaruje uticaj na organizam zdravog, a posebno bolesnog čoveka. Ova istraživanja su neujednačena i neopravdano još uvek malobrojna, ali svakako zavređuju pažnju i zahtevaju razmatranja. Pri oscilacijama geomagnetnog polja (geomagnetne bure) javljaju se i druge manifestacije u biosferi koje, takođe, utiču na organizam čoveka tako što u tim situacijama dolazi do oslobađanja gasova iz tla, prevashodno radona (Rn-222), prosečno za vreme svake magnetne bure do pet puta, i to ostvaruje dvostruki uticaj na organizme: - pri udisanju vazduha obogaćenog Rn povećava se doza ozračenja jonima radijacijama unutrašnjih organa, - a u atmosferi, tj. u vazduhu koji se udiše raste koncentracija pozitivnih jona. Oba ova faktora izazivaju fiziološke promene u organizmu. Još uvek nije jasno koliko su one reverzibilne. To, očigledno, zavisi od nivoa zdravlja čoveka, tj. od njegovog imuniteta, tako da kod bolesnih osoba možemo očekivati pogoršanje već postojeće patologije. Praktično se može reći da u svakom živom organizmu funkcioniše mehanizam koji raspolaže mogućnošću prijema spoljašnjih elektromagnetnih talasa. Prema dobijenim informacijama, u organizmu se formira efektorna reakcija koja izaziva promene unutrašnjeg vlastitog elektromagnetnog polja. Ovakve promene se neutrališu ili dopunjuju, a s vremena na vreme dešavaju se periodična odnosno, aperiodična kolebanja spoljnih elektromagnetnih polja Zemlje. Iz svega ovoga proizilazi neminovna potreba za proučavanjem efekata magnetne stimulacije na biološka tkiva. Elektromagnetna stimulacija biološkog tkiva je najviše zapostavljano istraživačko i terapijsko područje. Međutim, kroz istoriju, magneto-terapija datira još pre 2500 godina, kada je magnet smatran univerzalnim isceliteljem. Bitno je navesti da se u opisima starih tehnika prvi put uvodi reč ,,elektrika" u 16. veku. Nju je uveo engleski fizičar Wiliam Gilbert, a 1663. Otto Von Guericke je napravio prvi generator, praktično elektrostimulator, tako da od 1700. god. neki istraživači počinju da proučavaju uticaj elektrošokova na senzaciju bola i kontrakciju mišića. Otkrićem Lajdenske boce počinju usavršavanja stimulatora i lekar Galvani krajem XVIII veka počinje da se bavi stimulativnim efektima struje i objavljuje svoje početke na elektrostimulaciji tkiva. Po njegovoj smrti Volta nastavlja ova istraživanja, objašnjava galvanski elektricitet i proizvodi prvu bateriju 1789. god. Ovim pronalaskom elektrostimulacija dobija više mogućnosti i značaj. Iako je Volta bio biomedicinski inženjer, njegov pronalazak se češće koristi u drugim oblastima, a manje u medicini. Otkrićem Majkla Farraday-a 1831. stimulatori se dalje usavršavaju. D' Arsonval je 1896. uočio da se kod ljudi u vremenski promenljivom magnetnom polju javljaju senzacije svetlucanja. Pojava je nazvana ,,magnetofosfinom" i ona je potvrda stimulativnog dejstva magnetnog polja na biološko tkivo. Ohrabren D'Arsonvalovim otkrićem, Magnuson i Stevans 1911. pokušavaju da stimulišu nervno stablo mačke, ali uspeh je izostao. Ovaj neuspeh je obeshrabrio istraživače, tako da u ovoj oblasti postoji praznina sve do 1959, kada Kolin uspeva da stimuliše nervno stablo. Bez obzira na ovaj uspeh, istraživanja na polju biomagnetizma ne napreduju mnogo. Interesovanje za biomagnetizam u našoj zemlji počinje tek od 60-tih godina XX veka, kada je dr Savić utvrdio da feromagnetni materijal može da izazove epileptički fokus. Beleslin i saradnici su 1962. god.napravili prvi magnetni stimulator s induktivnim navojcima za stimulaciju glave majmuna. Na žalost, eksperimente je bilo teško sprovesti u delo zbog niza tehničkih problema. Bila je potrebna i izrada elektroda, vodova i držača koji se nalaze u magnetnom polju od dijamantskog materijala. Nadalje, bilo je problema sa eksperimentalnim životinjama, pa se od mnogih planiranih eksperimenata odustalo. Ipak, početkom 1972. godine, pomoću ovog stimulatora dobijeni su dokazi o stimulativnom efektu impulsnog magnetnog polja. A posle toga rađeno je na razvoju stimulatora za srastanje kostiju i lečenje nekih oboljenja u ortopediji i traumatologiji, kao i za primenu stimulatora u stomatologiji i akupunkturi. Poseban podsticaj našim proučavanjima su podaci o baktericidnom delovanju magnetnog polja. U eksperimentima izvedenim sa vodom kojoj je dodata bakterija Esherichia coli, a zatim je voda propuštena da lagano protiče između polova magneta, pri odgovarajućoj brzini protoka i pri odgovarajućem intenzitetu magnetnog polja broj bakterija je pao sa 100000 po ml na nulu. To je posebno izraženo ako se voda zagreje na oko 60 stepeni C. Ako se voda samo zagreje, bez uticaja magnetnog polja, baktericidni efekat je slabo izražen. U prilog baktericidnom dejstvu govori i činjenica da je u eksperimentima na životinjama gde je postojala infekcija preloma, magnetnim poljem povećano baktericidno delovanje antibiotika, smanjen je postraumatski edem i ubrzano je zarastanje preloma. Elektromagnetno polje u bezuboj regiji znatno ublažava RRG ne samo na strani gde je postavljen solenoid, nego i na kontralateralnoj. Bakteriološkom analizom utvrđuje da magnetno polje ima antispirohetno dejstvo. Evidentna veza između uticaja magnetnog polja i bakterija utvrđena je kod bakterija koje se nalaze u prirodnim vodama. One se ponašaju ,,magnetoosetljivo", odnosno, u prisustvu oksida gvožđa, magnetita, orijentišu se i kreću duž linija sila. Ovo kretanje nazvano je magnetotaksija. Magnetotaksine bakterije su otkrivene još 70-ih godina prošlog veka (R.Blackmore 1982, Framel 1982), kada je pokazano da bakterije putuju duž magnetnog polja i da se grupišu u predelu severnog pola. Kada se polju menjao smer, bakterije bi činile zaokret nastavljajući da plivaju u pravcu polja. Ovaj fenomen je osobina niza bakterijskih vrsta koje imaju dve zajedničke osobine: da su anaerobi i da poseduju svojstvo magnetoosmoze. (To im obezbeđuje posebna intercitoplazmatska struktura koja se sastoji od Fe3 O4.) U nizu radova istaknuto je da elektromagnetna polja inhibišu razvoj izvesnih bakterija i gljivica, kao i da usporavaju njihovo razmnožavanje. Grosman i Kolar su takođe ispitivali efekte statičkog magnetnog polja na neke patogene mikroorganizme, konkretno na Esherichiu coli i Staphyloccocus aureus. Mikroorganizmi su izlagani statičkom magnetnom polju odgovarajuće jačine u trajanju od 30 - 120 min. i nisu dobili neke značajne efekte u smislu uticaja na rast i njihovu biohemijsku aktivnost, kao što daju određeni antibiotici. Mnogi autori imaju ovakve ideje, ali se uglavnom zadržavaju na činjenici da magnetno polje inaktiviše mikroorganizme, ali uz sadejstvo drugih postupaka. Pored baktericidnog posebno je važno citostatičko dejstvo magnetnog polja, jer je do sada poznato da magnetno polje ne uništava tkivo, već eventualno smanjuje tumore. U tom smislu vršeni su ogledi na METH-A sarkomu miševa. Takođe, utvrđeno je i citostatičko dejstvo stalnog magnetnog polja intenziteta 1,44 MA/m na sarkom. Efikasnost uticaja stalnog magnetnog polja na zloćudne tumore zavisna je od mnogo faktora: od jačine polja, vremena ekspozicije, vrste tumora i od perioda njihovog razvoja. Pod dejstvom magnetnog polja smanjuje se ćelijska otpornost, odnosno povećava se propustljivost ćelijske membrane. Ako se uzme u obzir da se kod kancerogenih tkiva otpornost između ćelija povećava, onda smanjenje otpornosti pod uticajem magnetnih stimulatora potvrđuje mogućnost citostatičkog delovanja magnetnih stimulatora. Proučava se i uticaj magnetnih polja na makromolekule proteina u smislu povećanja njihove apsorpcije. Zaključeno je, takođe, da magnetno polje nema uticaja na ozračene ćelije sisara in vitro. A pod uticajem magnetnog polja motorna aktivnost pacova se povećava u odnosu na kontrolnu grupu. Vremenski promenljivo magnetno polje koristi se i u terapiji, u cilju izbacivanja kamena iz mokraćne bešike. Istraživanja urađena na Institutu za patološku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, takođe, potvrđuju navedene nalaze. Na internacionalnom simpozijumu magnetne stimulacije raspravljalo se o osnovnim principima i o progresu magnetne stimulacije od XIX veka do današnjih dana. Magnetna stimulacija je bazirana na principu elektromagnetne indukcije koju je otkrio Majkl Faradej 1831. god. On je pokazao da se javlja struja u električnim provodnicima za vreme delovanja magnetnog polja. Ako se za megnetnu stimulaciju koristi pulsirajuće polje, ono u provodniku proizvodi strujno pulsiranje, a to indukuje struju u telu. Ako je struja odgovarajuće amplitude, snage i orjentacije, ona će stimulisati značajne strukture u telu isto kao i struja proizvedena preko elektroda na neki drugi način. Elektro i magnetne stimulacije imaju svojih nedostataka, a i prednosti. Nedostatci su im ti što je oprema relativno skupa i glomazna, a i visoku frekvencu stimulacije teško je postići. Prednosti su im što, u odsustvu elektroda, praktično izostaju neprijatnosti, postoji mogućnost selektivne aktivacije dubljih tkiva, a moguće je aplikovati i jače stimulacije (u psihijatrijskih bolesnika). Barker još navodi da, magnet stimuliše, odnosno olakšava bol. Još i drugi autori pominju primenu magneta u te svrhe. Magneti nalaze primenu i u eksperimentalnim neurološkim istraživanjima. Rađena su merenja i uticaji statičkog magnetnog polja na prostiranje akcionog potencijala u eksperimentalnim uslovima, na kulturi neurona i utvrđeno je da statičko magnetno polje uzrokuje blokadu dorzalnih korenova senzornog neurona in vitro. U stručnim radovima (90 - 97) opisano je delovanje magnetne transkranijalne stimulacije mozga. Od 1 - 4. X 1998. u Götingenu (Nemačka) održan je Internacionalni simpozijum transkranijalne magnetne stimulacije, na kojem su prikazane metode i uspesi lečenja magnetima. Iz svega toga očigledno je da se lečenje ne zasniva na placebo efektima, već na delovanju magnetne sile, što je i instrumentalno registrovano. Imajući u vidu da je cirkulacija u mozgu neprocenjivo važna, pošto prekid krvotoka u mozgu od 5 sec. dovodi do gubitka svesti, prekid do 5 min. izaziva trajna oštećenja moždanog tkiva, a preko 5 min. dovodi do letalnog ishoda. Ovo je ozbiljan problem pa se i istraživanja sprovode sa ciljem da se utvrde efekti magnetostimulacije, magnetne indukcije 60mT na mozak. Utvrđeno je da: 1. Primena magnetne indukcije od 60 mT nema štetnih i neželjenih efekata na mozak čoveka i životinja; 2. Dovodi do poboljšanja psihofizičkog stanja; 3. Magnetoterapija je korisna metoda za lečenje cerebrovaskularnih poremećaja jer poboljšava cirkulaciju kod starijih osoba; 4. Primena magnetne indukcije 60 mT savetuje se u fazi rasta, posle preloma kostiju i drugih bolesti gde bolja oksigenacija tkiva dovodi do bržeg ozdravljenja. Roencefaloskopijom je moguće objektivizovati promene prokrvljenosti mozga. Ova metoda je primenjena i za objektivizaciju efekata terapije u lečenju bolesnika od arterijske hipotenzije i hipertenzije. Dakle, rezultat primenjene magnetoterapije je bila normalizacija arterijskog krvnog pritiska sistemske cirkulacije I normalizacija prokrvljenosti mozga u pacijenata sa arterijskom hipotenzijom i hipertenzijom. Tehnička dostignuća u medicini su napredovala, odnosno, pružila su nove i velike mogućnosti u dijagnostici i terapiji. Jedna od savremenih novina u medicini, koja se bazira na iskustvima starim više hiljada godina, se ubraja i primena magnetnog, dubinskog, homogeno orijentisanog polja. Delovanje ovog polja zasniva se na sledećim principima: - Pod uticajem ovog polja regenerativni procesi odvijaju se u svim tkivima, jer je ovakvo magnetno polje isto kao Zemljino, samo jače. Zemljino magnetno polje slabi (0,5% godišnje), pa je živi svet praktično ,,gladan" magnetnog delovanja. - Kanali Ca++ za aktivni transport se otvaraju i ostaju otvoreni tako da Ca++ nesmetano cirkuliše, posebno je bitno da se vraća na mesto sa kojih je izgubljen. Regenerativni procesi raznih tkiva se ubrzavaju na bazi ubrzanog dopremanja Ca++ u regenerativnu zonu kosti kod preloma ili osteoporoze. Takođe, ovo važi i za rane, povrede mekih tkiva, krvnih sudova i nerava. Poboljšanjem oksigenacije tkiva, zarastaju rane koje su dugo trajale, a gangrenozne promene se ograničavaju; - Pod uticajem magneta, odnosno ,,magnetizacijom" krvi smanjuje se njen viskozitet, tako da ona postaje manje gusta. Na ovaj način, indirektno se sprečava tromboziranje zastojnih količina krvi. Zbog toga je viskozna krv, koja nema omogućen protok, sklona zgrušnjavanju. Pored uticaja na krv i krvotok, magneti ostvaruju direktno pozitivan uticaj u smislu imobilizacije već nastalog tromba, kao i njegove rekanalizacije uz sprečavanje tromboembolije iz trombotičnog područja; - U magnetnom polju svi molekuli i atomi urede se kao dipoli i obezbede nesmetani protok fluida (krvi i limfe), što nije zanemarljivo u bolesnom i oštećenom tkivu. Na ovaj način postiže se smanjivanje otoka; - Ovo polje deluje tako što dovodi do vazodilatacije krvnih sudova, a time deluje i spazmolitički na glatku muskulaturu. - Temperatura regije koja se tretira povećava se za deseti deo stepena Celzijusa, metabolizam u tkivu je aktivniji, oksigenacija tkiva je bolja, kiseli produkti koji se stvaraju u ishemičnoj zoni se eliminišu, što ima i antidolorozni učinak, - U magnetnom polju su i enzimi aktivniji (naročito metaloenzimi) Magneti se još koriste za dopremanje lekova sa feromagnetnim i paramagnetnim osobinama u željeno područje u optimalnom vremenskom intervalu u kojem se obezbeđuju izdašnija resorpcija i delovanje, kao i za uklanjanje iz organizma stranih tela od gvožđa koji su se tu zadesili u toku povređivanja u saobraćaju, domaćinstvu, radu, oružjem. Na osnovu dosadašnjih istraživanja može se zaključiti da magnetno polje ostvaruje: antiinflamatorni efekat, efekat smanjenja otoka i poboljšanja metabolizma u području zahvaćenim zapaljenskom reakcijom, kao i eliminaciju medijatora zapaljenja iz tog područja, što obezbeđuje i antidolorozni učinak, pa se ovako mogu tretirati mnoga inflamatorna obolenja praćena bolom. Prednosti magnetne stimulacije se ogledaju i u sledećem: - postupak je neinvazivan; - primenljivost je moguća u bolničkim, ambulantnim i terenskim uslovima; - za vreme delovanja ovog polja nije umanjena životna i radna sposobnost pacijenta, tj. osoba je sposobna za uobičajene aktivnosti; - nema potrebe za posebnim izvorima energije (nije potrebno punjenje, napajanje); - ne remeti zdravlje, niti se ugrožava život pacijenta; - pod uticajem magnetne stimulacije skraćuje se vreme lečenja. Delovanje magnetnog polja je višestruko : -poboljšava snabdevanje telesnih ćelija hranjivim materijama i ostalim materijama neophodnim za život -podržava nesmetanu regeneraciju ćelija -održava elektromagnetsku ravnotežu ćelija i nervnog sistema -povoljno utiče na poboljšanje cirkulacije i vaskularnog sistema Pad magnetnog polja uzrokuje lošu cirkulaciju i samim tim slabije dovođenje kiseonika i hrane u ćelije. To u osnovi dovodi do narušavanja imunološkog statusa organizma. Dejstvo na ljudski organizam: -delovanje magneta na ljudski organizam poboljšava cirkulaciju, -poboljšava metabolizam, -stabilizuje pritisak, -pojačava imunološki sistem, -deluje na endokrini i nervni sistem, stimuliše proizvodnju endorfina i serotonina, -ublažava stres i depresivna stanja... Indikacije su: -sve vrste bolova, -povišeni krvni pritisak, -gojaznost, -strije, -celulit, -vene i kapilari -hemoroidi -mialgije, -osteoartroze, -kontrakture, -sportske povrede, -artritis, -spondiloze, -sinusitis, -alergija, -anemija, -arterioskleroza, -astma i bronhitis, -opekotine, -dijabetes, -epilepsija, -groznica, -dermatitis, -glavobolje, -bubrežni kamenac, -multipla skleroza, -neuralgije, -hladna stopala... Kvalitet AKMA (akupunkturnih) magneta (tehničke karakteristike) Magnet koji se koristi kao izvor magnetnog polja u AKMA magnetima izrađuje se tehnologijom primenjenom za tzv. izotropni barijum ferit prilagođenom specifičnim uslovima radi postizanja određenih karakteristika AKMA. Hemijska formula ovog materijala je BaFe12O19, a kristalna struktura je heksagonalna. Fizičke osobine su mu sične keramici, tj. krt je, električno neprovodan, specifične težine 4,7 grama po centimetru kubnom. Magnetne karakteristike ovog materijala su : - Remanentna indukcija Br =0,2-0,22 T (2000-2200 G ) - Koercitivno polje Hc=120-144 kA/m (1600-1800 Oe) - Energetski proizvod (BH) max = 6,4-8 kJ/m3 (0,8-1 MGOe) - Kirijeva tačka, tj. gubitak magnetnih osobina je pri 450° C - Gustina magnetnog fluksa na površini je 60 mT (600 Gausa) - Temperaturni koeficijenat remanence TKBR = -0,2 % / °C U istraživanju su korišćeni magneti sa statičkim magnetnim poljem Br = 60 mT. Statičko magnetno polje deluje na ćelije organizma i na krv. Na ćelije deluje tako što se povećava propustljivost ćelijske membrane i samim tim poboljšava metabolizam. U krvi, zbog različito naelektrisanih jona, dolazi do bržeg kretanja krvi, što poboljšava ishranu tkiva. Navedeni statički magneti AKMA proizvode se u više oblika I dimenzija. U ovom istraživanju korišćeni su statički magneti prečnika 6 mm, jednokonveksni, sa prečnikom dejstva 17 mm I dubinom dejstva 10 mm I magneti prečnika 12 mm, sa prečnikom dejstva 35 mm i dubinom dejstva 20 mm. Hemijska formula materijala je BaFe12O19. Pored magnetnog polja pritiskanjem magneta postiže se i akupresurni efekat na bioaktivnim tačkama kože. Hemijski, ovi magneti su neaktivni, ne oksidišu, otpotni su na organske rastvarače, kiseline, vlagu. Oni ne izazivaju alergijske reakcije, ne provode električnu struju, tvrdi su, stabilni, dugovečni, dakle ne demagnetišu se vremenom. Pored toga, jednostavni su za upotrebu I postojani u oralnim fluidima. Ovi magneti su Izotropni magneti, presuju se bez uticaja magnetnog polja I njihove magnetne osobine su jednake u svim pravcima. Magnetizam planete Zemlje Zahvaljujući postojanju „ snažnog“ magnetnog polja Zemlje, stvoren je život na njoj.Nažalost, danas je magnetizam Zemlje smanjen i njegova jačina jako varira u zavisnosti od geografske širine i dužine, a takođe i od tipa i vrste zemljišta, posebno u ravničarskim krajevima gde je pad magnetnog polja dodatno problem jer izaziva poremećaje u vidu depresije, melanholije, dezorjentacije i apatije. “Normalno“ Zemljino magnetno polje na području Srbije je 47.000 nT (nano Tesla) ili 0,47 Gausa. Magnetna terapija Je bezbolna, jednostavna i nema neželjenih efekata i reakcija ukoliko se koriste dozvoljena magnetna polja za stimulaciju humanog materijala. Za dugotrajnu, višesatnu ili višednevnu terapiju delova tela magnetno polje ne sme prelaziti 80 mT tj. 800Gausa. Kako deluju magneti Magneti tipa AKMA (akupunkturni magneti) koji su ugrađeni u naše proizvode (Magnetoplag, Magnetne sisteme, Narukvicu, Uloške za cipele i Papuče) jačine indukcije od 60 mT, tj. 600 Gausa, deluju na gvožđe u hemoglobinu i poboljšavaju cirkulaciju. Drugi aspekt delovanja je na bela krvna zrnca koja su prirodni faktor ozdravljenja. Pravilno orijentisani joni olakšavaju cirkulaciju i time poboljšavaju snabdevanje tela kiseonikom. Sve fizičke i mentalne funkcije u organizmu kontrolisane su elektromagnetnim poljima proizvedenim kretanjima jona u telu. Deluju na poboljšanje imuniteta i protiv otoka i bola. Ubrzanim kretanjem i davanjem energije leukocitima, naročito polarizacijom T-limfocita stimuliše se proces fagositoze ili gutanje uzročnika. Tako se vrlo brzo rešavaju procesi zapaljenja, ali što je još značajnije podiže se nivo odbrane od malignih ćelija, tj. stimuliše se imunitet. Na taj način se otklanja i sindrom hroničnog umora koji je nastao padom magnetnog polja ćelija imuniteta. U slučaju povrede ili oštećenja tkiva, pozitivno naelektrisani joni idu prema afektiranom (povređenom) mestu, izazivajući bol i oteklinu. Aplikacijom magnetnog polja na povređeno mesto pomaže se da se povrati normalni elektromagnetni balans. Magnetno polje relaksira kapilarne sudove, okolne mišice i konektivna tkiva, omugućavajući povećani protok krvi čime se odstranjuje bol i upala, podstičući ubrzano zarastanje. Efekti magnetnog polja naročito su izraženi kod preloma i naprsnuća kostiju. Magnetno polje delujući stvara strujna polja koja stimulišu brže zarastanje kostiju. Svetska zdravstvena organizacija priznala je stimulaciju bioaktivnih tačaka 1979. godine kao ravnopravnu metodu koja daje rezultate. Bioaktivne tačke su nervni završeci na površini tela-kože. Tradicionalna medicina nastoji podsticanjem bioaktivnih tačaka, putem stimulacije podstaći i probuditi vitalni ogran (žuč, srce, jetru, štitnu žlezdu, bubreg...)na normalan rad. Stimulacija je dejstvo magneta na nervne završetke (bioaktivne tačke) na površini tela-kože. Magnetno polje stvara dipol na membranama ćelija krvi pa dolazi do pregrupisavanja jona, tako da krvni elementi postaju elektropozitivni spolja, što omogućava njihovo nesmetano kretanje, bez sudaranja i usmeravanja kroz lumen krvnog suda. Takav način kretanja (mnogo brži), ne samo što sprečava sudaranje i lepljenje krvnih pločica, već i usporava taloženje LDL-holesterola i dr .supstanci na njih, pa se tako značajno usporavaju procesi arterioskleroze. Tako je magneto terapija našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova (hipertenzija, angina pectoris, infarkt srca, šlogovi) i kod mnogih drugih bolesti koje imaju komplikacije na krvnim sudovima, kao što je šećerna bolest.